Koliko vode treba piti dnevno


Bez vode život ne bi postojao. Voda za piće je neophodna za naše dobro fizičko i mentalno zdravlje. Eliksir života koji nam poklanja sama priroda je neprocenjiv dar prema kojem se moramo odnositi sa više pažnje. Prema japanskoj tradicionalnoj medicini voda je prirodni lek za sve bolesti. Nije ni čudo što najveći broj stogodišnjaka živi baš u ovoj zemlji.

Pitanje koje često postavljamo jeste: Koliko vode treba piti dnevno? Odgovor je međutim malo kompleksniji. Svi smo do sada čuli da je optimalan unos za svaku osobu do 8 čaša vode dnevno. Naučnici su ustanovili da ovaj broj varira od osobe do osobe u zavisnosti od godina, načina života i same potrebe za vodom. Dobro je piti omekšanu vodu.

Funkcija vode u telu

Ukoliko se pitate zašto je voda zdrava, odgovor ćete pronaći u ljudskom telu. Naše telo se sastoji najviše od vode  čak i do 60-70% telesne težine. Za normalan rad metabolizma i fiziološke funkcije, pravilan unos vode je neophodan. Kroz vodu naše telo dobija neophodne hranjive materije kao i kalcijum, magnezijum i fluor. 

Voda takođe hidrira našu kožu, održava normalnu telesnu temperaturu i krvni pritisak. Uloga vode u telu je takođe da ispire toksine iz vitalnih organa kao i da pruži vlažno okruženje mnogim tkivima. Što je telo mlađe, to je sadržaj vode u njemu bogatiji. Embrion od dva meseca npr. sadrži 97% vode.

Voda se u telu javlja kao intracelularna i ekstracelularna tečnost. Intracelularna voda je zastupljenija i nju čini oko 50% od težine tela, dok se ekstracelularna voda odnosi na manji deo tečnosti u telu među koje spadaju i tečnosti krvnih i limfnih sistema. Telo prima vodu sa hranom i napicima a izbacuje je kroz mokraću, disanje i znojenje. Zato analiza urina može da pokaže koliko je organizam zdrav.

Natrijum uz prisustvo hlora je glavna veza sa vodom u telu. Stoga je kuhinjaska so NaCl, osnovni nosilac vlažnosti u tkivima. Na regulator vode dosta utiču i žlezde s unutrašnjim izlučivanjem odnosno hormoni. U zavisnosti od pravilnog rada hormona zavisiće i količina vode u organizmu.

Do čega dovodi nedostatak vode u organizmu: dehidratacija - simptomi?

Dehidratacijom se označava negativan bilans vode u telu. Posledice dehidratacije mogu da se ispolje na celom organizmu i dovode do fizioloških i mentalnih disbalansa u telu. Dehidratacija se deli na ćelijsku i ekstraćelijsku. Ćelijska povlači vodu iz ćelija dok ekstraćelijska uz prisustvo gubitka vode odbacuje i elektrolite. Taj postupak se javlja kod povraćanja, proliva, kao i stanja tuberkuloze, bronhitisa i drugih bolesti.

Takođe uzork može biti i preterana fizička aktivnost uz nedovoljno konzumiranje vode. Kod starih osoba je ova pojava češća zbog nemogućnosti organizma da dođe do vode. Organi za varenje stradaju usled nedostatka tečnosti.

Zamor i usporen metabolizam su prvi simptomi dehidratacije. Fiziološki disbalansi u telu kao posledica nedostatka vode se ispoljavaju kroz grčeve u mišićima, probleme sa bubrezima, umanjenim  dotokom krvi do mozga što može dovesti do halucinogenih poremećaja svesti. Mentalne posledice utiču na donošenje odluka, smanjenu sposobnost koncentracije, budnost i koordinaciju. Tu nastupa voda kao lek.

Koliko čaša vode treba piti dnevno - FORMULA

Odavno je ustanovljeno da se mokraćom izbacuje oko 1,5 l dnevno vode. Još jedna litra odlazi kroz disanje i znojenje. Hranom nadoknađujemo pola litre izgubljene vode u organizmu, tako da nas računica dovodi do toga da je za zdrav i optimalan rad unutrašnjh organa neopodno oko 2 l vode dnevno.

Naučnici sve više rade na ovom pitanju i utvrdili su da optimalan unos vode zavisi kako od zemlje odnosno podneblja u kojem živite tako i od toga da li ste muškarac ili žena, da li se bavite sportom, da li imate povišenu telesnu temeperaturu ili ste trudni. Optimalan unos vode za muškarce iznosi 2,5 l dnevno dok je za žene oko 2 l dnevno.

Voda se unosi i kroz namirnice i to oko 20% vode dnevno se dobija preko hrane. Tu uglavnom spadaju namirnice iz kojih možete iscediti dosta soka, ali i lubenica, krasavac i paradajz. Takođe u toku dana ne pijemo samo vodu. U organizam unosimo i druge tečnosti kao što su kafa, gazirani i obični sokovi, čajevi, mleko.

Čak i pivo, vino i pića sa kofeinom doprinose unosu tečnosti u organizam, ali morate imati na umu da to ne sme biti glavni deo od ukupnog unosa tečnosti. Ne zaboravite, voda je još uvek najbolja tečnost za naše telo.

Naročitu pažnju na unos vode obratite ukoliko ste fizički aktivni, ili ako su u pitanju velike temperaturne promene. Obavezno imajte stalno uz sebe flašicu vode, dok vežbate, radite za računarom ili idete u šoping. Dodatni gutljaj će sigurno prijati vašem organizmu, kako bi pravilno funkcionisao i u situacijama dodatnog napora.

Možda ne znate, ali princip na osnovu kojeg funkcionišu naši krvni sudovi, je jednostavan. Oni se šire i skupljaju prilagođavajući se količini tečnosti koja je u njima. Na taj način krvni sudovi menjaju svoj volumen, odnosno veličinu prema potrebi. Iz toga proizilazi da se pri nedostatku tečnosti krvni sudovi grče i smanjuju. Imajte ovo na umu sledeći put kada primetite da ne pijete dovoljno vode.

Koliko vode treba piti dnevno zavisi od vaših navika i aktivnosti:

·         Svako jutro na prazan stomak popijte 1-2 čaše mlake vode

·         Vodu pijte pre svakog obroka

·         Izbegavajte pijenje vode za vreme obroka ili neposredno posle jela

·         Za vreme fizičke aktivnosti pijte dosta tečnosti u malim količinama

·         Povećajte dozu unosa tečnosti ukoliko ste bolesni ili imate povišenu telesnu temperaturu

·         Dodatne količine tečnosti uzimajte ukoliko osetiti fizički umor i iscrpljenost.

Pokazatelji  da je hidriranost organizma zadovoljena?

Uopšteno ako pijete dovoljno tečnosti, ako vam kosa nije ispucala a koža nije suva, ukoliko nemate perut ili česte glavobolje znači da vam je telo dobro hidrirano. Takođe ovo možete proveriti i u uzorku mokraće. Ukoliko vam je moraća tamno žute boje to znači da je neophodno da unosite više tečnosti u organizam.

Da bi voda prošla kroz organizam potrebno joj je samo 1 sat. Tečnost se za to vreme apsorbuje kroz zid creva u krvotok, filtrira se kroz bubrege i odlazi u bešiku kroz materije koje nam ne trebaju, odnosno odbacuje se kroz urin.

Koju vodu piti: flaširanu, mineralnu ili vodu iz česme?

Možda nije toliko opštepoznato ali obična voda, odnosno voda iz česme se svrstava u grupu slabomineralnih voda. To su sve one vode koje u sebi sadrže mineralne soli. Ove vode imaju savršen balans minerala koji je fiziološki najdelotvorniji za organizam. Brzo prolaze kroz organe, stoga se voda iz česme preporučuje svima, trudnicama, dojiljama i odojčadima.  Voda za bebe predstavlja jednu od glavnih namirnica za pravilan razvoj i rast.

Mineralna voda u sebi sadrži ugljen-dioksid čije prisustvo u vodi može biti prirodno ili veštački dodato. Ove vode se preporučuju sportistima i aktivnim osobama. Razlog tome jeste upravo u povećanju elektrolita u mineralnoj vodi što pospešuje brzo osveženje i pravilno hidriranje organizma. Da bi poboljšali željeni efekat ovu vodu treba piti pre, za vreme i posle fizičke aktivnosti.

Flaširana voda postaje sve više u upotrebi. Ukoliko koristite flaširanu vodu, naviknite se da čitate etikete. Veoma je važno odakle voda dolazi, da li je pravilno tehnički obrađena, da li sadrži pesticide ili neke druge otrovne i štetne materije. Takođe posebnu pažnju obratite na ambalažu. Na svakoj ambalaži je napisana oznaka da li u njoj može da se drži tečnost i da li plastika ispušta otrovne materije u tu vodu.

-          PET (PETE) – Boce namenjene jednokratnoj upotrebi. Ispuštaju teški metal ili kancerogene susptance.

-          PVC (3V) – ispušta dve vrste toksičnih materija. Nažalost najviše se baš ona upotrebljava.

-          HDP (HDPE) – Dobra vrsta plastike, uglavnom ne ispušta otrovne materije.

-          LDPE – Jedina plastika koja ne ispušta otrovne materije, ali se od nje za sada prave samo kese za namirnice.

Svakako iz ovoga sledi da je najbolje koristiti staklenu ambalažu. Ipak i plastična ambalaža može da traje duže ako se pravilno skladišti.

Koliko piti na osnovu kilaže?

Ustanovili smo da dnevni unos od 2 l vode po osobi, ne može da se uzme kao univerzalna jedinica za svakog čoveka. Do idealne količine tečnosti koja je neopodna svakom organizmu, može se doći na osnovu jednostavne formule:

Broj vaših kilograma pomnožite sa sledećim brojem, vođeni godinama. Sa brojem 40 (ako imate do 30 godina života), sa 35 (od 30 do 55 godina života) i sa 30 (ukoliko ste stariji od 55 godina). Dobijeni broj podelite sa 226,4 i dobićete optimalan unos vode i tečnosti za svoje godine i kilažu.

Na kraju se samo opustite i popijte čašu vode. Nemojte biti opterećeni time koliko vode treba piti dnevno. Priroda je sve savršeno napravila, mi samo malo moramo povesti računa kako bi savršen mehanizam, naše telo, nesmetano radilo i bilo zdravo.

 

 

 

Leave a comment



Dodaj komentar





Zapamti me